Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПОРОБЉАВАЊЕ

ПОРОБЉАВАЊЕ
ТОТАЛНО

НОВИБУСУР - Новине будућности Сурбита

уторак, 2. децембар 2014.

СЕДАМ ПУТА ПЕСНИК / Душан Стојковић



Слике из околине Трговишта: наспрам Вражјих стена, Пчиња, новембар 2014. Бела Тукадруз


         Ушће седам река по много чему особена је антологија нишких песника. И друге средине антологије свога песништва имају (нпр. Војводина, Косово и Метохија, Источна Србија, Браничево, Топлица, Београд, Крушевац, Панчево, Сомбор, Крагујевац, Чачак, Ваљево, Сврљиг, Књажевац, Краљево, Петровац на Млави, Младеновац...), али ниједна нема овакву. Постоје две раније антологије нишког песништва

понедељак, 11. август 2014.

Grad koji je pobijedio svoje ubice


Našao sam broj sarajevske televizije, zvao sam
uredništvo Dnevnika i hteo da poručim da je ono što se sa Sarajevom
dešava užasno.

Piše: Petar Luković

U sećanju na užase koje je preživelo Sarajevo, meni su danas u glavi tri
slike - mog poslednjeg predratnog boravka u Sarajevu, nemoći koju sam
osećao tokom ludila zločinačke opsade i stida koji me je prožimao kada
sam prvi put kročio u Sarajevo posle rata.

Ja sam u Sarajevu poslednji put uoči rata boravio januara 1992. Detalji te posete su mi
ostali urezani u sećanju – autobus koji nas je sa aerodroma vozio u
grad, monolog vozača koji nam je iz karadžićevske političke vizure
pokazivao “turske kioske”, trabunjajući o “islamskoj arhitekturi” kao
uvodu u novo klanje nesrećnih Srba.

Uprkos zabrinutim licima ljudi  i atmosferi neizvesnosti koja se osećala u vazduhu, razgovori sa mojim
sarajevskim prijateljima bili su, moram tako reći, bolesno veseli.

Moje Sarajlije su odisale nekim čudnim nadrealnim optimizmom, uveravali su me kako rata u Bosni ne može da bude.

Sećam se da sam svoj četrdeset i prvi rođendan, 21. januara, dočekao u
automobilu Gorana Milića, tadašnjeg šefa Yutela; kada smo oko ponoći
njegovim kolima krenuli u jedan lokal u okolini Sarajeva, Milić je u
jednom trenutku usporio i rekao mi: "Odavde počinje SAO-teritorija."

Opšte antimuslimansko raspoloženje

Uprkos optimizmu koji su mi ulile Sarajlije, povratak u Beograd, grad u kojem
se odlučivalo o sudbini Sarajeva, predstavljao je bolno otrežnjenje.
Nacionalistička histerija bila je na vrhuncu. Srbija se tih dana
ozbiljno spremala za rat u Bosni. Opšte antimuslimansko raspoloženje
moglo se bukvalno seći nožem. A onda je usledio i rat i početak opsade
Sarajeva.

Srpske barikade u Sarajevu izazvale su prave ovacije u
Srbiji: Radovan Karadžić, Božidar Vučurević, Milorad Vučelić postali su
prave medijske zvezde.

Istovremeno, medijski prostor bio je  preplavljen vestima kako se Muslimani spremaju da uzmu 'srpsku zemlju',
pričama o 'masakrima nad Srbima', 'islamskim ratnicima', o srpskoj deci
koju Davorin Popović lično baca lavovima u zoološkom vrtu.

Za mene lično, rat u Sarajevu počeo je očajničkim telefonskim pozivima poznatih
i nepoznatih Sarajlija koji su, u očaju, zvali redakciju nedeljnika
"Vreme", u kojoj sam tada radio, pokušavajući da nam objasne nečuvenu
brutalnost kojom su granatirani i ubijani.

U trenucima očaja i  nemoći koje sam osećao tih dana, našao sam broj sarajevske televizije,
zvao sam uredništvo Dnevnika i hteo da poručim da je ono što se sa
Sarajevom dešava užasno i da se stidim što sam Srbin u čije se ime isto
to Sarajevo bombarduje. Pustili su me u Dnevnik nekoliko večeri zaredom;
javio se i Bogdan Bogdanović – ali sem nas dvojice niko više. Celi
Beograd je ućutao, sklonio pogled od Sarajeva, zaboravio na grad koji
smo navodno svi toliko voleli, sa nesuvislim obrazloženjem da nije
trenutak.

Zatvarali oči

Neverovatne vesti o granatiranju centra glavnog grada Bosne i Hercegovine, koje nisu
silazile sa ekrana svetskih televizija, u srbijanskim medijima su
predstavljane kao nužna odbrana vazda i uvek ugroženih Srba koji su
goloruki uzvraćali vatru! I dok je Sarajevo tih ratnih dana postalo
večni simbol stradanja, većina građana Srbije je zatvarala oči, ćutala,
bezosećajno brinula neke svoje brige, sve vreme se plašeći da se i njima
ne dogodi nešto slično. Glas onih malobrojnih koji su osećali bes zbog
ubijanja Sarajeva, ostajao je zavejan u medijskoj mećavi Miloševićeve
ratne propagande.

Ponovo sam stigao u Sarajevo krajem 1997. Sve
ono što sam mislio da znam, da sam negde video, čuo ili su mi pričali,
palo je u vodu nad prizorima nečuvenog, nepojamnog divljaštva. Kao da
sam tu mržnju s okolnih brda mogao fizički da osetim, kao da mi je tek
tad, na svim tim strašnim razvalinama, postalo jasno u šta se floskula o
srpstvu izrodila.

Najiskrenije, u tim trenucima osećao sam  teskobu i stid što stižem iz Beograda. Kad sam na promociji svoje knjige u oktobru 1998. zaplakao pred svojim sarajevskim prijateljima, činilo
mi se da je plakati sasvim prirodno, ne samo zbog stradanja grada koji
toliko volim, već pre svega zbog patnji ljudi u tom gradu.

Zato i  hoću da ponovim i uvek ću to iz sve snage činiti - da su moji sarajevski
prijatelji, kojih ima stotine, bez sumnje nešto najdragocenije što imam
u svom životu. Oni su za mene dokaz da se Sarajevo, uprkos svemu, nije
moglo ubiti.

Izvor: Al Jazeera



Grad koji je pobijedio svoje ubice | Al Jazeera Balkans

недеља, 8. јун 2014.

Iran u Persijskom zalivu izveo manevre „Božanska svetlost“!

web- tribune.com
Iran je testirao novu radarsku i raketnu tehniku – objavila je agencija Fars.
Kako je rekao general Ali Reza Sabahifard, komandat PVO baze „Hatam al-Anbia“ na ostrvu Hiš u Persijskom zalivu“, to se dogodilo u okviru namevara pod kodiranim nazivom „Božanska svetlost“ („Misbah al-Hoda“).
Iranska armija je svoje PVO-snage na tom ostrvu naoružala najmodernijim raketama i opremila radarima nove generacije.
Prema agenciji Fars, testiranje je izvedeno u uslovima koji su bili „bezmalo borbeni“, uz korišćenje novih zentinih raketa, radara i artiljerije.
Iran na ostrvu Hiš i proizvodi nove rakete i radare, a jedan od njih je i radar „Rasid-32“ koji lovi informacije o visini, brzini i smeru leta vazdušnih snaga protivnika, da bi ih potom automatski prenosio komandnim punktovima PVO udaljenim 15 kilometara.
(Fakti)


Iran u Persijskom zalivu izveo manevre „Božanska svetlost“!

петак, 30. мај 2014.

Četiri scenarija budućnosti za Zapadni Balkan

Treći scenario podrazumeva odustajanje od proširenja EU i stvaranje
novih neizvesnosti na Zapadnom Balkanu, a tvorci analize ga nazivaju i
ukrajinskim scenarijom.


Kontinuirane krize u EU i otpor prema daljem proširenju bi, prema
ovom scenariju, mogli da dovedu do angažovanja drugih globalnih aktera u
regionu, poput Rusije ili Turske, čime bi Balkan mogao da postane
kolateralna žrtva nadmetanja na svetskoj političkoj sceni, kretanje ka
drugim akterima nije samo po sebi loše jer donosi kratkoročne ekonomske
benefite, ali dugoročno okretanje od EU ne može da donese dugoročnu
ekonomsku, političku i demokratsku stabilnost“, smatra Kmezić.


Novi spoljni akteri bi na Zapadni Balkan, kako se ocenjuje u analizi,
doneli sa sobom različite podsticaje koji se manje fokusiraju na
demokratske i privredne reforme i koji bi možda čak otvoreno nastojali
da ih zaustave.


Samo četvrti scenario predviđa novu dinamiku proširenja EU na zapadni
Balkan, ali je on, bez promene politike Brisela koji u ovom trenutku
poručuje da neće biti prečica za nove članice, malo verovatan.

Prema tom scenariju bi svim državama Zapadnog Balkana koje imaju
ambiciju da postanu članice EU bili hitno otvoreni pristupni pregovori, a
politička i druga teška uslovljavanja bi trebalo sa početka pregovora
prebaciti na njihov kraj.

„Kriza u Ukrajini je šansa za Zapadni Balkan i poželjno je da se lekcije koje su

naučene iz primera Ukrajine primene na Zapadnom Balkanu. Ovim pristupom
bi se izbeglo stvaranje novih granica na Zapadnom Balkanu što bi
stvorilo i potencijal za nove konflikte i međuetničke tenzije“, naveo je
Kmezić.







Četiri scenarija budućnosti za Zapadni Balkan

петак, 4. април 2014.

Časopisi „Istočnik“ i „Poezija“ ove godine neće izlaziti



POVODOM odluke nadležne komisije i rešenja ministra
kulture, kojima je u ovoj godini onemogućeno izlaženje „Istočnika“ i
„Poezije“, oglasili su se urednici ova dva veoma ugledna književna
časopisa.



 - Na fascinantnom populističkom spisku sa 66 periodičnih
publikacija koje će Ministarstvo kulture sufinansirati u tekućoj godini
(za toliki broj publikacija beznačajnim sredstvima) volšebno su nestala
dva dugovečna časopisa, to jest, prenesena su valjda na drugi,
nevidljivi, spisak nedopuštenih - navodi se u saopštenju. - Ovom
proračunatom samovoljom koja potcenjuje kontinuirano postojanje i
delovanje naših časopisa, dugogodišnji rad urednika i stalnih saradnika i
ignoriše naše čitaoce, „Istočniku“ (izlazi od 1992) i „Poeziji“ (izlazi
od 1996) su uskraćena jedina sredstva koja su koristila od početka
izlaženja.

U šturom obaveštenju dobijenom iz
Ministarstva, navedeno je da časopisi neće biti sufinansirani „u skladu
sa mišljenjem stručne komisije“. U nedoumici šta je pisac ovom
polurečenicom hteo da kaže, urednici su se, navode, pismeno obratili
ministru Ivanu Tasovcu, državnom sekretaru Dejanu Ristiću i pomoćniku
ministra Ani Vučetić. Oni su zahtevali da im se pruži uvid u mišljenje
komisije u kojoj su bili prof. dr Zoran Paunović, prof. dr Ildiko Erden,
mr Dragan Purešić, dr Vesna Matović i Laslo Vegel.

-
Očekivali smo da dobijemo kakav-takav odgovor šta je „stručnost“
ocenila nulom? Za šta su časopisi kažnjeni? Odgovor nismo dobili, pa
zaključujemo da su procenjivanje odoka i presuda s nogu ostali bez
zapisa i da bi skrivanje iza floskule „stručno mišljenje“ moglo biti
pokušaj da se ćutke, bez ikakvog obrazloženja dostupnog sudu i javnosti,
zaobiđu, a zapravo izbrišu sa spiska dopuštenih jednim udarcem dva
časopisa - ističu urednici dvaju glasila.

POTPISNICI

PISMO
javnosti uputili su urednici časopisa „Istočnik“ - Vladeta Jerotić,
Đorđe Trifunović, Dragan Stojanović, Bojan Jovanović, Ilija Marić, Petar
Jevremović, Božidar Zec i Milutin Petrović. Potpisnici su i urednici
„Poezije“ - Borislav Radović i Milutin Petrović.





Časopisi „Istočnik“ i „Poezija“ ove godine neće izlaziti | Kultura | Novosti.rs

субота, 11. јануар 2014.

Filip Karađorđević: Doći ću da živim u Srbiji!

UŽIVANJE U UMETNOSTI Filip Karađorđević nam otkriva da nema nameru da bude bankar
. - Radim kao stručnjak za ljudske resurse u finansijama. Privatno se interesujem za umetnost, mnogo čitam i obilazim svetske muzeje - kaže Filip. - Beogradski muzej je izuzetno bogat, pa i naš kraljevski dvor ima sjajnu umetničku kolekciju. Ipak, mislim da je španska Prada najbolji muzej na svetu.





Filip Karađorđević: Doći ću da živim u Srbiji! | Reportaže | Novosti.rs

Конкурси

Конкурси
Ново сазвежђе

занимљиви филмови