Treći scenario podrazumeva odustajanje od proširenja EU i stvaranje
novih neizvesnosti na Zapadnom Balkanu, a tvorci analize ga nazivaju i
ukrajinskim scenarijom.
Kontinuirane krize u EU i otpor prema daljem proširenju bi, prema
ovom scenariju, mogli da dovedu do angažovanja drugih globalnih aktera u
regionu, poput Rusije ili Turske, čime bi Balkan mogao da postane
kolateralna žrtva nadmetanja na svetskoj političkoj sceni, kretanje ka
drugim akterima nije samo po sebi loše jer donosi kratkoročne ekonomske
benefite, ali dugoročno okretanje od EU ne može da donese dugoročnu
ekonomsku, političku i demokratsku stabilnost“, smatra Kmezić.
Novi spoljni akteri bi na Zapadni Balkan, kako se ocenjuje u analizi,
doneli sa sobom različite podsticaje koji se manje fokusiraju na
demokratske i privredne reforme i koji bi možda čak otvoreno nastojali
da ih zaustave.
Samo četvrti scenario predviđa novu dinamiku proširenja EU na zapadni
Balkan, ali je on, bez promene politike Brisela koji u ovom trenutku
poručuje da neće biti prečica za nove članice, malo verovatan.
Prema tom scenariju bi svim državama Zapadnog Balkana koje imaju
ambiciju da postanu članice EU bili hitno otvoreni pristupni pregovori, a
politička i druga teška uslovljavanja bi trebalo sa početka pregovora
prebaciti na njihov kraj.
„Kriza u Ukrajini je šansa za Zapadni Balkan i poželjno je da se lekcije koje su
naučene iz primera Ukrajine primene na Zapadnom Balkanu. Ovim pristupom
bi se izbeglo stvaranje novih granica na Zapadnom Balkanu što bi
stvorilo i potencijal za nove konflikte i međuetničke tenzije“, naveo je
Kmezić.
Četiri scenarija budućnosti za Zapadni Balkan
novih neizvesnosti na Zapadnom Balkanu, a tvorci analize ga nazivaju i
ukrajinskim scenarijom.
Kontinuirane krize u EU i otpor prema daljem proširenju bi, prema
ovom scenariju, mogli da dovedu do angažovanja drugih globalnih aktera u
regionu, poput Rusije ili Turske, čime bi Balkan mogao da postane
kolateralna žrtva nadmetanja na svetskoj političkoj sceni, kretanje ka
drugim akterima nije samo po sebi loše jer donosi kratkoročne ekonomske
benefite, ali dugoročno okretanje od EU ne može da donese dugoročnu
ekonomsku, političku i demokratsku stabilnost“, smatra Kmezić.
Novi spoljni akteri bi na Zapadni Balkan, kako se ocenjuje u analizi,
doneli sa sobom različite podsticaje koji se manje fokusiraju na
demokratske i privredne reforme i koji bi možda čak otvoreno nastojali
da ih zaustave.
Samo četvrti scenario predviđa novu dinamiku proširenja EU na zapadni
Balkan, ali je on, bez promene politike Brisela koji u ovom trenutku
poručuje da neće biti prečica za nove članice, malo verovatan.
Prema tom scenariju bi svim državama Zapadnog Balkana koje imaju
ambiciju da postanu članice EU bili hitno otvoreni pristupni pregovori, a
politička i druga teška uslovljavanja bi trebalo sa početka pregovora
prebaciti na njihov kraj.
„Kriza u Ukrajini je šansa za Zapadni Balkan i poželjno je da se lekcije koje su
naučene iz primera Ukrajine primene na Zapadnom Balkanu. Ovim pristupom
bi se izbeglo stvaranje novih granica na Zapadnom Balkanu što bi
stvorilo i potencijal za nove konflikte i međuetničke tenzije“, naveo je
Kmezić.
Četiri scenarija budućnosti za Zapadni Balkan
