УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 07. септембар 2015.

Где је благо Ђурђа Бранковића?

Крива Река

У децембру месецу 1456. године умро је деспот Ђурађ Бранковић и сахрањен у цркви у Кривој Реци, у горњем току речице која је задржала име Деспотовица. Његова жена Јерина (позната у народу као "проклета Јерина") умрла је у Руднику 3. маја 1457. године.

Планина Рудник крије велике тајне преточене у народна предања. Највећа мистерија о којој се приповеда и сањари у дугим зимским вечерима јесте благо деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине, Гркиње из чувене породице Кантакузина, коју је народ прозвао Проклета Јерина, кривећи је за све што га је снашло у време зидања Смедерева. Ђурађ је умро 1456. године у свом летњиковцу на Руднику, а Јерину је, претпоставља се, отровао њен син Лазар 1457. године у тврђави на Острвици, једном од врхова Рудника. По неким историјским подацима, деспот Ђурађ Бранковић и Јерина су сахрањени у једној цркви у Кривој Реци под Рудником, по другима, најбогатији владарски пар тог времена почива у селу Славковица. Легенде помињу и рудничко село Мајдан, али постоји и народно предање по којем је саркофаг са телом деспота Ђурђа Бранковића, по његовој изричитој жељи, бачен у дубоко језеро на врху планине Рудник јер је мислио да је због грехова недостојан да буде сахрањен у земљи. За сада нико са сигурношћу не може да каже где су сахрањени деспот Ђурађ Бранковић и његова у народу омражена жена Јерина. Према једном догађају из 1972. године највероватније је да је саркофаг најбогатијег српског деспота већ пронађен.

Одговор на део тајне који већ вековима сакрива место где је сахрањен деспот Ђурађ Бранковић може можда дати и сведочење пензионисаног минера Славка Веселиновића из села Бершићи код Горњег Милановца који је 1972. године радио на истакању језера на планини Рудник.

- У то време сам радио као минер у ПГП Књажевац одакле сам, заједно са својим колегама, ангажован на испуштању језера на Руднику за које се претпостављало да може да потопи рудничке ходнике. Након што је ископан одводни канал, када смо опалили последњу мину, из језера је покуљала вода која је са собом носила муљ, камење, дрвеће, али и саркофаг. Саркофаг сам видео својим очима, а виделе су га и моје колеге и био је направљен највероватније од сребра или неког другог метала јер и после толико векова није био зарђао. Напротив, имао је металносиву боју. Наравно, нико од нас није смео да отвори саркофаг који је руководство рудника одмах превезло у Београд, а ја сам као и други минери после месец-два добио парче папира на којем је, како нам је објашњено, био написан превод текста пронађеног у саркофагу и који се, колико се сећам, односио на последњу жељу деспота да његов саркофаг буде бачен у језеро. Нажалост, тај папир нисам сачувао, нити знам шта је пронађено у саркофагу, али знам да се тих дана навелико причало да је језеро избацило саркофаг деспота Ђурђа Бранковића. Такође, знам да је после овог догађаја неколико дана полиција претраживала место где је пронађен саркофаг. Међутим, ако неко жели потпун одговор, онда треба да га потражи у Београду, у неком од музеја којем је саркофаг послат - прича пензионисани минер Славко Веселиновић. 
     = преузето, види Србијанац

субота, 20. јун 2015.

Генеза II: Богови из долине Инда / Corrado Malanga

Генеза II: Богови из долине Инда

Corrado Malanga


Увод

У претходном делу који се зове ''Генеза'', узели смо у обзир да се пантеон ванземаљаца, бестијариј који је описан током стотина сеанси регресивне хипнозе које су вођене над нашим отетим, практично подудара са описом Богова из пантеона било јеврејског или египатског. Јеврејска Кабала је била приказ универзума какав су, уосталом, описивали наши отети и није нам промакло како је овај пантеон произашао из преизраелске културе то јест египатске и вавилонске.

Пре него што наставимо ово излагање , морамо се још једном зауставити на неким питањима. Прво је везано за погрешно јеврејско израелско једнобоштво. Јевреји, у ствари, нису монотеистички већ једнокултни народ.

То значи, да од свих Богова које имају, признају једног као супериорног у односу на друге и обожавају оног који је и оснивач, по традицији њиховог народа, Израела, правог примера државе-цркве, као што су Ватикан или Тибет на пример, где се под државом-црквом подразумева она држава у којој је врховни владар божанство оснивач.

На одређени начин, чак је и стари Египат био пример државе-цркве, где је каста свештеника заправо била та којој је поверена моћ, и где је Фараон био приказ Бога на земљи: помало као Папа или Далај Лама данас. На пример, када је фигура Мојсија, већ смо рекли да је та фигура везана за фараона монотеисту Тутмозеса трећег, сусрела Бога у пустињи он му се овако представио:

''Ја сам Бог Аврамов…желиш ли да будем и твој Бог? ''

Тутмозес, то јест Тутов син, прихвата: и од тог момента Бог JHWH ће бити изабран међу свим осталим.

Већ смо нагласили да су Јевреји, заправо, украли пантеон Богова од Египћана, где JHWH ''изгледа'' игра (отима: прим.аут.) улогу Бога прве генерације тј. ''никад рођеног'', дакле Амона, док фигура Исуса преузима улогу Ра, Бога сунца. Али, заправо су и Египћани крали из вавилонске културе такве Богове и истиче се да, иако је, с једне стране, тачно да, враћајући се у прошлост, сећања и легенде бивају све нејасније, с друге стране, као у игри са телефоном без жица, полако се стиже до извора мита, што је више повезано са стварношћу него што описује. Дакле, ако се вратимо у времену, морамо силом прилика, заменити Исуса са Христом то јест Кришном. Али, ко је заправо Кришна и у каквом је односу са пантеоном Богова-ђавола-ванземаљаца који смо створили у претходном раду под насловом Генеза?

Повратак коренима

У претходном раду довели смо у везу симболе повезане са настанком, како су нам га описали отети, полазећи од Свести која је произвела два креатора и тако даље.

С лакоћом смо показали како је све то било детаљно описано у хебрејској Кабали.

Geneza


Сада смо били спремни да учинимо следећи корак уназад, у потрази за Боговима из долине Инда, то јест за ванземаљцима које су описали становници ове планете пре више од дванаест хиљада година.

У миту је записано све па, дакле, ако пратимо мит и легенде везане за њега, открићемо невероватну подударност мишљења било ког места и времена, што показује, још једном ако је потребно, да се мит налази у човеку јер не постоји садашњост и прошлост или будућност, већ се све дешава сада, и због тога мит представља вечну стварност са свим својим Боговима, његовим легендама које су биле, јесу и биће. Једино што се мења је тумачење, којим наш ум покушава да нас снабде, због различитих предуслова садржаних у свакоме од нас.

Мит о Оанесу, човеку-риби

На пут ка повратку коренима повела нас је фигура једног антропоморфног божанства у облику рибе, типична за афричке и вавилонске цивилизације, чији се мит очигледно понављао све до нашег времена. Такво божанство је привукло нашу пажњу јер смо, у бестијарију ванземаљаца које су описали наши отети, ванземаљаца уосталом претежно антропоморфних, сведочили опису змија, водоземаца, инсеката, птица, сисара али је, зачудо, недостајала једна личност коју смо ту морали очекивати: риба. Недостајао је ванземаљац-риба. Можда је онда недостајао и Бог-риба?
 

Geneza


Штавише, у идејној обнови ванземаљаца у Ратовима Звезда, успешној телевизијској серији која говори о Американцима у освајању свемира, постојала су бића рибе, Галамити. Али зачудо, ова бића се нису јављала у нашим радовима са регресивном хипнозом.

Говорио је да се зове Оанес. По оријенталној митологији појавио се из Еритрејског мора и био је животиња обдарена разумом; читаво његово тело било је као у рибе; испод риблље главе имао је још једну главу и људске ноге, спојене на рибљи реп. Чак су и његов глас и начин изражавања били људски и артикулисани. Оанес је остао међу људима без хране, и учио оне који су још увек били веома примитивни, писмима, наукама, уметностима и вештинама, укључујући и агрокултуру. Свако вече враћао се у море и остајао у води јер је био водоземац; написао је и књигу о пореклу ствари и цивилизованом животу. После њега појавила су се друга бића слична њему која су се звала АПКАЛЛУС. О имену Оанес постоје многе претпоставке: везано је за морског бога Еа (Еа-кхан = Еа риба), или управо за Јоанана, Јована Крститеља или за Јону.
 

Geneza


Ко је и шта је, заправо, било то мистериозно биће? Фантастично и легендарно створење којем се приписује неочекивана еволуција људског друштва или, како потврђују многи стручњаци за неидентификоване летеће објекте, посетилац из свемира у мисији на земљи? Ову последњу идеју подржава немачки научник, Улррицх Допатка који, с лакоћом, у ''телу рибе'' види деформисано подсећање на водоземачко свемирско одело. ''Оанес'' каже Допатка ''је име које на старо-сиријском значи ''странац''. Први који је говорио о Оанесу био је библијски патријарх Енох. Ево како је описан овај необичан препотопни сусрет, у етиопској верзији ''Енохове књиге'' (ИИ-И век пре Христа). '' Њихова одећа је била бела, а њихова лица провидна као кристал'' , пише Енох. ''Они ми рекоше да је свемир настањен и богат планетама које чувају анђели Веглианти или Вигиланти (чувари); и показаше ми Капетане и Шефове Редова Звезда. Показаше ми двеста анђела који имају власт над звездама и небеским службама; они лете помоћу својих крила и круже око планета''. Од мистериозних ''Синова Светаца'' Енох дознаје да свемир контролишу две врсте анђела. Прва врста су типична библијска створења, бића светлости, супериорни у односу на човека по природи и по мудрости, у директном контакту са Свевишњим; названи Херувими, Серафими и Озанини и који снабдевају порукама отимајући особе на небо или, како прецизира једна словенска верзија Књиге, ''упадајући у спаваћу собу''. Други, звани Веглианти или Вигиланти (чувари) су пропала раса коју ''Књига Еноха'' дефинише као ''некада свете, чисте душе које живе вечним животом, бивају заражене крвљу жена'', очеви једног племена ''гиганата, изопачених бића званих зли духови'', који су истребљени потопом.

http://www.tanogabo.it/mitologia/Index.htm
      = извор, видети више


Генеза - Dr Corrado Malanga

Генеза - Dr Corrado  Malanga
Пријевод: В.К.


Први дио

Предговор

Овај чланак формира једну снажну везу између искуства ванземаљских отмица, њихове реалности и свијета митова. Ми смо реинтерпретирали јеврејску Кабалу користећи информације које су дошле из феномена ванземаљских отмица. Ово је модерна интерпретација Кабале и скида вео који је још увијек присутан узевши у обзир Луоурианову студију.

Чврсто препоручујемо да прочитате, прије овога чланка, књигу “Ванземаљци или демони” (још увијек није преведена на енглески, нити на наш језик), а такође да прочитате и чланке: “Физика ванземаљских отмица” (http://www.galaksija.com/metafizika/fizika_abdukcija.htm), “Il tempo and la sua percezione”, “Simulazioni Mentali” (још није преведено на енглески, нити на наш језик) да би били сигурни да можете имати боље разумијевање концепта презентираног у овоме чланку...


Увод

Дошло је вријеме да бацимо свјетло на генезу Универзума.

У претходним чланцима смо обликовали одређену идеју о космосу, ванземаљцима, Креаторовој улози у Универзуму и тако даље. Такви чланци описују резултате постигнуте у нашем истраживању о питањима везаним за ванземаљске отмице и ванземаљска мијешања на нашој планети, унутар граница технике коју смо користили да потпуно испитамо те феномене. Ми смо сада у могућности да дамо једну бољу и детаљнију мапу те области.

Обезбиједили смо те информације кроз хипнозу, корисан алат за освјештавање наших отиманих компонената Душе, као и кроз менталне симулационе технике СИМБАД и Флаш симулацију.

Такав систем менталне симулације не захтијева спољног симулатора и можете га користити самостално. Додуше ми ћемо говорити о овој специфичној теми у сљедећем чланку.

За сада је довољно знати да смо се трудили да користимо жртве отмица (оне који су већ рјешили њихове проблеме са отмицама) као “гледаче у даљину” ('remote viewers', прим. прев.), такорећи.

Њихове могућности “гледања у даљину” су биле екстремно интересантне и дали су нам идеју која нам је допустила да креирамо организациону шему цијеле креације. Ми сами нисмо могли вјеровати резултатима до којих смо доспјели на крају: какво изненађење!

Али наставимо по реду.

Једноставним ријечима, питали смо компоненту Душе, након што се она издвојила из тријаде, да опише нека од догађања у прошлости и о питањима еволуције наше планете. Слушали смо извјесне изјаве која су била изговорене од стране отетих: оне нису увијек биле резултат наших питања. То је искрсавало у оба случаја: кад смо били ту да питамо и такође кад нисмо били ту. Током прве фазе отети са којима смо радили нису могли контактирати један другога; ми смо омогућили да се њихове изјаве упореде тек касније.

Тродимензионална организациона шема коју смо вам овдје презентирали представља Креацију Универзума базирану на описима које смо добили од компоненте Душе.

У таквој организационој шеми направили смо главна подешавања са претходним хипотезама: ова подешавања се тичу карактера и фигуре Примордијалног Човјека (ПМ).

Са “ПМ” ми назначавамо израз и креацију Примордијалног Човјека од стране првог Креатора, једног од два Креатора произведена од стране почетне Свијести.

Многи људи су нас недавно питали да разјаснимо позицију ове личности. Ми смо прво мислили, кад смо тек почели са истраживањем, да је он био наш добри отац и Креатор; али умјесто тога он је у ствари једна сјеновита личност.

Али хајдемо наставити устаљеним редом и погледајмо шта се десило у моменту кад се креација пробудила.



Закључци 

Дакле, у анализама феномена ванземаљских отмица откривамо одређени број ствари.

1. Богови не постоје, већ су наши манипулатори.
2. не постоје ни ванземаљци добри, ни ванземаљци лоши већ само ванземаљци
3. све је већ записано у митовима, а не у историји
4. стећи свесност значи схватити да је човек будућност универзалне еволуције.

И, дакле, морамо рећи да након што се ослободимо ванземаљаца морамо, такође, избегавати да нас контактира Први Човек, будући да је он тај који је покренуо ово позориште.

Могуће је учинити нешто, довољно је желети то. 
         = извор: видети више

Ово је књига Енохова...

Глава I 

1. Ово је књига Енохова, о стварима које је видео, чуо и научио, ономе што му беше откривено од стране божанских бића небеског пространства. 

2. Ја, Енох, би позван од стране Елохима у њихову службу кад ми беше шездесет и пет година. У то време, док путовах наоколо, глас ми проговори, поучавајући ме да проповедам основе Истине широм пространства смртних. Ја се снебивах да проповедам, јер нисам могао говорити како треба и немах никаквог разлога да мислим да би ико хтео да ме слуша, али ме глас поучи да помажем очи своје мокром глином, и кад то учиних, прогледах у духовни свет. Ја увидох Стварност која се налази иза овог саздања, и видох да основе о којима ме поучаваше родитељи моји извиру од Истине. Ја се веселих речи Божјој  и обећањима о примитку живота Вечног кроз заслуге Месије који ће се спустити са духовног света на пространство смртних.

3. Ове ствари ми показаше анђеоске гласоноше Елохима; Они беху учитељи моји, откривајући ми људску природу и План Откупљења, који је припремио Елохим да би спасио смртнике таме, којој се сами поробљавају због илузија у које верују. 

4. Од анђела ја научих да ће доћи време када се све душе које чекају смртност на овој земљи, бити израђане. И онда ће земља бити окружена Ватром, топећи се као саће бачено у огањ. Сва физичка створења ће бити уништена, али оно што је добро и испуњено Светлости ће након тога бити обновљено. И биће нове планете и нова земља, на којој ће сви они који се окупише око ваљанога пребивати са Анђелом Мира заувек. Одабрани ће бити сачувани преко милости Сина Елохима; они ће пребивати међу божанствима, испуњени Светлошћу Врховног Бога, и биће сретни и благословени заувек. 

5. А пре него што се то деси, Син Елохима ће се издићи, са мноштвом светаца својих, да влада човечанством, уништавајући оно што је од таме, да би пребиваоци на земљи могли уживати доба Светлости хиљаду година. После ће илузија таме исчезнути пред Светлошћу Истине. Немоћне ће бити сатане, јер неће више имати силу да

понедељак, 25. мај 2015.

Кralj Petar I Karađorđević - Govor



Објављено је 16.07.2012.
Audio zapis govora Кralja Petara I Karađorđevića srpskim oficirima
Govor završava rečima Č Živela moja hrabra vojska! Živeo moj mili srpski narod! Živeo Kralj!
This is an audio record of an address King Peter I Karageorgevich gave to his Serbian officers in WWI. The address finishes with the words: "Long live my brave army! Long live my beloved Serbian people! Long live the king!"


Краљ Александар Ујединитељ - Сплит, Загреб ( овације)

Ubistvo i sahrana Kralja Aleksanda I Karadjordjevica (tonski video zapis)

Carevac-Tri ulara

Dimitrijo, sine Mitre - Staniša Stošić

Otvori mi belo Lenče - Staniša Stošić

Kraljevo kolo

Nizamski rastanak-kralj Aleksandar i kraljica Draga




Poruka koja ide uz ovu lepu sliku poslenjih Obrenovica je da se prava istina u istoriji ne moze vecno kriti,da lazima i silom nista ne moze da padne u zaborav i da nije uvek crno ili belo. Da dela kao i nedela ne blede kao fotografija...

понедељак, 04. мај 2015.

Сумње / Мирослав Б. Душанић

Сумње

Људи су постали сумњичави 
А ја искрено вјерујем у Њега
И нису ми потребна никаква чуда
Иконе које плачу
Лик свеца на деблу храста

И не плашим се ја Њега
Иако тешко дишем
Кад ме искушава са препрекама
Које ми на путу поставља

Али кад ми је најтеже нема никога
Неки су сасвим далеко
Други опет заузети својим бригама
Само је Он увијек ту и спреман 
Да ми у невољи прискочи

И да ме очински утјеши

Мирослав Б. Душанић